Sreli se James Bond i Dželo Hadžiselimović. Kaže James Bond.
-My name is Bond, James Bond.
Kaže Dželo:
-My name is Hadžiselimović. Dželo Hadžiselimović. ODABRAO Đelo Hadžiselimović.
Šta mislite ko je ostavio jaču impresiju? Poznavajući kakvu popularnost uživa Dželo u Hadžiselimović u hrvatskoj, svako bi rekao da je u ovom vicu svojom osobnošću, definitivno više impresionirao Dželo Bonda, nego Bond Dželu.
Pošto nemam posao, a kako neki kažu, dokoni mozak je đavolje dvorište, mozgom mi prolaze razna zanimljiva zanimanja koja bi mogao izvrsno obavljati samo kada bi dobio priliku. Pa mi je eto, tako na pamet palo jedno izvrsno zanimanje. Ne znam koliko Dželo Hadžiselimović ima godina ali ja se javljam da ga nasljedim na njegovom mjestu kad se jednom čovjek odluči za mirovinu. Ali Dželo sačekaj još malo da vidimo kako će proći referendum da mi ne bi ostao bez mirovine jadničak.
Jedini problem je što mi roditelji ne rade na HRT-u, jer pretpostavljam da se tamo posao nasljeđuje kao i u pošti, HEP-u, Vodovodu i da ne nabrajam dalje. Ali probat ću i to nekako riješiti.
K'o da se sad gledam. Kupim si Hoegaardena, nekog kikirikija, zavalim se u nekom uredu HRT-a, dolazi mi neka sisata sekretarica, tajnica nebitno i pita me:
Jeste li za kavu gospodine Željko?
-How yes no.- Odgovaram ja.
- Treba li vam još nešto? Da vam izmasiram leđa?
- Ne hvala kolegice. A sad me molim vas, ostavite da radim. Moram imat svoj mir želim li kvalitetno odraditi svoje radne zadatke. Uzimam daljinski i palim Panasonic dijagonale tek 127cm, al' ne onaj HD ready, već Full HD! Ubacujem u dvd nekakav BBC-ev dokumentarac o životu lavova u Serengetiju. Ima ih i od drugih produkcijskih kuća, ali ih ne gledam. Zašto? Pa još je i moj pokojni did znao reći: „Pajdo, ako ne znaš koji dokumentarac valja, znaš koji je od bibisija.“ Čemu onda gubiti vrijeme sa lošim materijalima?
Dok lavovi leže u hladu i odmaraju, lavice love. Jebote kakav divan život! Interesantno je to. Gledao sam najmanje 100 puta kako lavica lovi antilopu i uvijek mi je ta borba za život zabavna. A dokumentarci od BBC-a su tako dobri pa taman i da su i o prabičašima, zanimljivo ih gledat'. Ako je potrebno brate, stavit će kameru mravu u prkno, samo da nam dočaraju taj čudesan svijet mrava.
I tako, gledam ti ja te dokumentarce sve negdje do 12h. Sutra je neradni dan pa smo sve to spojili i skratili radno vrijeme u četvrtak do podneva, a doduše, ponestalo mi je Hoegaardena pa mi se više i ne gledaju ti lavovi. Uvijek isto. Na kraju radnog vremena, ja kao voditelj dokumentarnog programa kažem nekom svom nadređenom:
-Evo kolega, ako se slažete, ja bi da se otkupi ovaj serijal o lavovima. Prva liga je, a i od bibisija je. Moj nadređeni kaže:
-Kiki, ako ti kažeš da je dobar, ja ti vjerujem. Nego, mogli bi na pecanje sutra? Čuo sam da smuđevi grizu ko ludi tamo na šoderici?
Može. Odgovaram ja. Baš je dobro kad dijeliš isti hobi sa svojim šefom.
Krenuo je serijal od bibisija i gledanost je baš super. Svi su zadovoljni. Na kraju serijala Miljenko Kokot kaže da sam taj dokumentarac odabrao lično i personalnono JA! Veličanstveni Željko Sabljić Kiki plemeniti.
Sjedimo pred malim ekranom djeca, ja i žena, koja je obučena u crnu majicu na kojoj piše: odabrao Željko Sabljić. Mali ekran? Đavla mali, ima metar i po u tom LCD-u, i gledamo baš taj dokumentarac o lavovima. Kaže mali Ante :
-Wow! Tata, baš si ovo dobro odabrao.
- Eee moj sine, tata se jako namučio dok je odabrao ovaj dokumentarac, ne može to svako.
-Znam tata, ti si jako velik i najjači si na svijetu.
Život je lijep. Plaća ide, ja radim posao koji volim, a još sam i faca.
Nemojte me krivo shvatit'. Nemam ja apsolutno ništa protiv Džele, ali mislim da bi i ja znao odabrati kvalitetan dokumentarac, a vjerujem skoro svaki čitatelj ovog bloga također.
Odabrao, bogati k'o da je on pet godina snimao po kiši i sunjari, i čekao deset dana da tamo neki olinjali lav skoči starom gnuu na leđa. Ma...
Odabrao: Željko Sabljić
Božica!
-My name is Bond, James Bond.
Kaže Dželo:
-My name is Hadžiselimović. Dželo Hadžiselimović. ODABRAO Đelo Hadžiselimović.
Šta mislite ko je ostavio jaču impresiju? Poznavajući kakvu popularnost uživa Dželo u Hadžiselimović u hrvatskoj, svako bi rekao da je u ovom vicu svojom osobnošću, definitivno više impresionirao Dželo Bonda, nego Bond Dželu.
Pošto nemam posao, a kako neki kažu, dokoni mozak je đavolje dvorište, mozgom mi prolaze razna zanimljiva zanimanja koja bi mogao izvrsno obavljati samo kada bi dobio priliku. Pa mi je eto, tako na pamet palo jedno izvrsno zanimanje. Ne znam koliko Dželo Hadžiselimović ima godina ali ja se javljam da ga nasljedim na njegovom mjestu kad se jednom čovjek odluči za mirovinu. Ali Dželo sačekaj još malo da vidimo kako će proći referendum da mi ne bi ostao bez mirovine jadničak.
Jedini problem je što mi roditelji ne rade na HRT-u, jer pretpostavljam da se tamo posao nasljeđuje kao i u pošti, HEP-u, Vodovodu i da ne nabrajam dalje. Ali probat ću i to nekako riješiti.
K'o da se sad gledam. Kupim si Hoegaardena, nekog kikirikija, zavalim se u nekom uredu HRT-a, dolazi mi neka sisata sekretarica, tajnica nebitno i pita me:
Jeste li za kavu gospodine Željko?
-How yes no.- Odgovaram ja.
- Treba li vam još nešto? Da vam izmasiram leđa?
- Ne hvala kolegice. A sad me molim vas, ostavite da radim. Moram imat svoj mir želim li kvalitetno odraditi svoje radne zadatke. Uzimam daljinski i palim Panasonic dijagonale tek 127cm, al' ne onaj HD ready, već Full HD! Ubacujem u dvd nekakav BBC-ev dokumentarac o životu lavova u Serengetiju. Ima ih i od drugih produkcijskih kuća, ali ih ne gledam. Zašto? Pa još je i moj pokojni did znao reći: „Pajdo, ako ne znaš koji dokumentarac valja, znaš koji je od bibisija.“ Čemu onda gubiti vrijeme sa lošim materijalima?
Dok lavovi leže u hladu i odmaraju, lavice love. Jebote kakav divan život! Interesantno je to. Gledao sam najmanje 100 puta kako lavica lovi antilopu i uvijek mi je ta borba za život zabavna. A dokumentarci od BBC-a su tako dobri pa taman i da su i o prabičašima, zanimljivo ih gledat'. Ako je potrebno brate, stavit će kameru mravu u prkno, samo da nam dočaraju taj čudesan svijet mrava.
I tako, gledam ti ja te dokumentarce sve negdje do 12h. Sutra je neradni dan pa smo sve to spojili i skratili radno vrijeme u četvrtak do podneva, a doduše, ponestalo mi je Hoegaardena pa mi se više i ne gledaju ti lavovi. Uvijek isto. Na kraju radnog vremena, ja kao voditelj dokumentarnog programa kažem nekom svom nadređenom:
-Evo kolega, ako se slažete, ja bi da se otkupi ovaj serijal o lavovima. Prva liga je, a i od bibisija je. Moj nadređeni kaže:
-Kiki, ako ti kažeš da je dobar, ja ti vjerujem. Nego, mogli bi na pecanje sutra? Čuo sam da smuđevi grizu ko ludi tamo na šoderici?
Može. Odgovaram ja. Baš je dobro kad dijeliš isti hobi sa svojim šefom.
Krenuo je serijal od bibisija i gledanost je baš super. Svi su zadovoljni. Na kraju serijala Miljenko Kokot kaže da sam taj dokumentarac odabrao lično i personalnono JA! Veličanstveni Željko Sabljić Kiki plemeniti.
Sjedimo pred malim ekranom djeca, ja i žena, koja je obučena u crnu majicu na kojoj piše: odabrao Željko Sabljić. Mali ekran? Đavla mali, ima metar i po u tom LCD-u, i gledamo baš taj dokumentarac o lavovima. Kaže mali Ante :
-Wow! Tata, baš si ovo dobro odabrao.
- Eee moj sine, tata se jako namučio dok je odabrao ovaj dokumentarac, ne može to svako.
-Znam tata, ti si jako velik i najjači si na svijetu.
Život je lijep. Plaća ide, ja radim posao koji volim, a još sam i faca.
Nemojte me krivo shvatit'. Nemam ja apsolutno ništa protiv Džele, ali mislim da bi i ja znao odabrati kvalitetan dokumentarac, a vjerujem skoro svaki čitatelj ovog bloga također.
Odabrao, bogati k'o da je on pet godina snimao po kiši i sunjari, i čekao deset dana da tamo neki olinjali lav skoči starom gnuu na leđa. Ma...
Odabrao: Željko Sabljić
Božica!
