Staaari post izvađen iz naftalina..
Sigurno ste stotine puta bili u nekom javnom veceju. Pod javnim, podrazumjevam i vece koji
se nalazi u kafićima. I naćera te neka nužda i uđeš u takav vece i recimo pišaš. Nu, nat'ra te i prnit... Pa šta? Da, ali prnit je sramota. Posebice
ako te neko čuje. A ti u tom momentu ne znaš jel neko još osim tebe u veceju. I
onda lagano uklučiš sva ticala...i uši i nastojiš odgonetnuti ima li koga. Čuješ neke ženske
glasove a ti si u muškom veceju!?! Pogledaš gore i šta vidiš? Klasičnu uštedu
materijala?!? Fali onaj jebeni red cigala koji te odvaja od ženskog veceja. I šta
sad? A tebe tera prnit...Vrijeme prolazi... A prdavac neumoljivo kuca na vrata.
On ne pita di si ti... Na izložbi, u kinu, u školi, na misi? On se ne brine da
li smrdi. To nije njegov problem. On samo OĆE VAN I TO OĆE VAN ODMA'! I
sad si ti misliš, tu pored su neke pice (zašto baš množina? Pice uvijek
idu u vece zajedno, ne znam zašto???). Ako sad pr'nem, one će izaći van, sjesti
za svoj stol i promatrati ko je taj ko je sad zamislite PRDIO U VECEJU!!!
Pa to je strašno! I ja sad vas pitam. PA GDJE ČOVJEK DA PRDI ZA BOGA MILOGA???
Svugdje nekom smeta...
Božica!
Svugdje nekom smeta...
Božica!