nedjelja, veljača 18, 2007
Sigurno ste milijun puta bili u nekom javnom veceju. Pod javnim, podrazumjevam i vece koji se nalazi u kafićima. I nešto vas natra da odete u takav vece... uđeš unutra i recimo pišaš. A tera te prnit... Pa šta? Da, ali prditi je sramota. Posebice ako te neko čuje, a u tom momentu ne znaš jel neko još osim tebe u veceju. I onda lagano uključiš uši i sva ticala, i nastojiš odgonetnut, ima li koga? Čuješ neke ženske glasove a ti si u muškom veceju!?! Pogledaš gore da vidiš odakle dopire zvuk, i šta vidiš? Klasičnu uštedu materijala. Fali onaj jebeni red cigala koji te odvaja od ženskog veceja. I šta sad? A tebe tera prnit...Vrijeme prolazi. prdavac a neumoljivo kuca na vrata. On ne pita di si ti... Na izložbi? U kinu? U školi? Na misi? On se ne brine da li smrdi. To nije njegov problem. On samo OĆE VAN I OĆE VAN ODMA! I sad si ti razmišljaš. Ok, tu pored su neke pice (zašto baš množina? Pice uvijek idu u vece zajedno. Ne znam zašto???). Ako sad prnem, one će izaći van, sjesti za svoj stol, i odma promatrati ko je taj ko je sad zamislite: PRDIO U VECEJU!!! Pa to je strašno! I ja sad vas pitam. PA GDJE ČOVJEK DA PRDI ZA BOGA MILOGA???
Božica!
Božica!
No comments:
Post a Comment