Postani i ti Mastershit

     Jaaaooo pa gle, Petar Grašo i neki tamo who the fuck is Alice likovi!!! Svršavam! Vidi! Napravio je nešto što izgleda kao da se mačka posrala  tanjur a nazdravilo se uz Nevinu i Sv Roko iz 2010g??? Ludnica!
   Ako išta na svijetu ne volim, to je preseravanje. Znaaam, ja sam bosanska seljačina ali sam valjda i jedini koji se veselio kad su snimili dva pobjednika finala masterchefa, pa su se zajebali i prikazali u Hrvatskoj jedno a kod nas u Bosni drugo finale. Ma ne veselim se ja zato što sam zloban, nego zato što mi kako rekoh idu na kurac preseravačka izdrkavanja sa jelima. Jelima koja budimo iskreni, u Lijepoj našoj u tim i takvim restoranima poput ovog na Hvaru, jede ne više od 2% građana. Možda mi zato i idu na kurac? Ne ti ljudi, nego država i oni koji su to omogućili i oni koji ovo prikazuju a pomalo i oni koji gledaju. Nas ostalih 98% se možemo što prije vratit' na selo, držat' kokoše i gice da ne krepucnemo od gladi. Dobro, neki bi i blitvu posadili.

   U tim epizodama jedino što ne vidimo je kad neko od tih vonabi kuvarčića i kuvarica rakne u ono što napravi, pa se poslije smije kad se bogom dani ocjenjivači oblizuju isprobavajući jelo i smišljaju koju će glupost izvalit' da sruše natjecatelja.

Ocjenjivač.: "Nije dovoljno slano!"

Natjecatelj: "Ček da ti raknem još malo."

   Ako su jela podjednako dobra, kod mene bi ziher prošla ona sa većim sisama i eto ti pravde. A kod njih je drukčije? Dobro Kiki, nisu svi ko ti. Jok nisu! A šta ako nema sise jer je tip? A onda će dat guze, pa to ti je isti kurac po novom odgoju. Triba ići u iskorak s vremenom.

    Eto, ne bi vidio uopće ovu sliku na fejsbuku da ju moja dva frenda i to slučajno duvnjaka, nisu lajkala. Pa zato fala vam lajkeri! Ništa osobno momci, neka ste vi lipo lajkali. Ja volim kad se sve lajka. Toliko volim, da bi sve te što lajkaju sve i svašta, (osim one što lajkaju moj blog) poslao na mjesec da potraže Lajku i da lajkaju skupa s njom.

   Zato fejsbuk i izgleda tako kao da će ga uskoro zamijeniti neki novi, nazovi socijalnodruštveni alat dok i on ne postane automat za skupljanje lajkova za kreme protiv bora, za skijališta, restorane i bogtepita šta sve ne. Sponzorirani link po motu "Plati pa se klati", pa neko lajko Grašu sa mačkinim govnetom i listićem bosiljka na tarnjuru, pa reklama, pa dva kopipejststoputčuo vica, čast iznimkama s biranim vicevima! Pa onda jedan koji nam svaki dan sabajle sa svojim pametnim telefonom (bogati telefon pamentniji od njega), poželi dobro jutro sa školjke. Pa nam uslika kroasanu na tanjuru. Pa eto ti ga s dobar dan oko podneva i slikom ćevapa s lukom koje će upravo pojest. Onda navečer uslika kiseli kupus i košćurinu i poželi nam laku noć. Dok to ne pročitam, matere mi nit' mogu doručkovat', nit' ručat', nit' večerat' a pogotovo ne mogu zaspat'. A da mi laksativ ne treba, to da i ne spominjem. Pa šta si onda spomenuo? Otvorim se čet'ri prsta čim pročitam dobro jutro i eto ti sranja. Eto ga tebi! A ako ga slučajno nema, i njega i sranja, odma se zabrinem da čovjek nije slučajno otišo na Tweeter tvitati sa Karlovićem o Federerovim rozim tenisicama.  Onda ti eto ove što igra sve moguće nagradne igre, pa mi sad eto ko njeni frendovi, tribamo lajkat da nju izvuku, jer je već jednom dobila vibrator a sad izaš'o novi, brži, veći, bolji a i nema ugrađenu bateriju koja brzo rikne već se mogu stavit baterije na punjenje. Pa padne par kapi kiše i eto ti odma na deset statusa rešilo nebo da potopi svet. Izem ti originalnosti! I tako sve ko ringišpil u mojoj glavi i drveni konjići i pizde materine da izvineš I taman kad misliš da je gotovo, eto ti Pages You Might Like. Ma kako da ne frend. Iz izloga broj dva biram shut down kompjutera. Pa možda poznajete neke od ovih ljudi da ih izaberete za prijatelje na facebooku. Gospon Fejsbuče, ne poznam više ni sebe. A svaki dan sretnem u gradu barem tri osobe koje me pozdrave a ja nemam pojma ko su oni uopće!?! A što je najjače, ni ne zanima me. Očigledno mi ne treba više novih, jer više u glavurdi nema mista ni za stare. Jebe me datum izdelave.

   Sve u svemu, ovaj fejsbuk je postao prava baruština. I da preko njega ne mogu izreklamirati Blog Blogova, jebo me ćaća što bi uopće došo.

    Joj Kiki, pa ti si totalno otrovan, stalno nešto žugaš. Ma nemoj! A vidi sad ovo: Visibabe uslikane maločas u mom dvorištu! Aha! To nije tvoje dvorište već dvorište tvog ćaće! Dobro nije, ali nije poanta u "mom dvorištu", poanta je da nam stiže proljeće majku mu. Plaćat ćemo manje plin za grijanje. Ne plaćaš ti grijanje već tvoj ćaća. A dobro, ne može čovik više ništa ni reć'.

Riječ je Kikijeva

Blogu hvala!

.

De ti br'te posveti kuću pa kako bog da

      Ja mislim da se nigdje u Hrvatskoj ne dočekuje svećenik kad sveti kuće k'o kod nas u Čikagi. Čim se sazna da je prešo prugu, cili dan ljudi stoje prid kućama ili povremeno izlaze van da vide di je sad. Svi poslovi stanu, ljudi ne ručaju, svi samo čekaju i tako nekad po dva dana. K'o kad je Tito umro. Tib'reko da će on ne daj bože propustit' pokupit' crkavicu. Moš mislit! Čim uđe u kuću, oči mu ko đoja slučajno polete na tanjurić sa parama. Neš ti psihologije.

   Došao sam gladan iz grada i ne budi mi teško k'o pravi mamin sin, odma pit'o mater šta ima za ist. Veli ona:

 "Rano je, sad će svećenik doć' kuću posvetit'." S time je htjela reć da nije lipo da sad razvašarimo stol zbog jela.

Ja:"Maunu ću ga ja gladan čekat'. Šta iđe svetit' kuće o ručku, kakav je to red!?!"

   Malo poslije, čujem di klapa s tanjurima, ipak će stavit ručak kako i bog zapovida. A i kad malo razmislim, ne sjećam se ni jednog dijela u božjoj riječi di se spominje da se kuća sveti na tašte. A bogami sumnjam da će ju i on na tašte posvetit'. Sigurno je zamezio već pet puta prije no što se pijetao oglasio a da i nije pitao je li meso na klanju bilo poslano na dijalizu što bi rekla jedna moja poznanica. A ako će nas on već sit svetit, bolje da i mi budemo siti jer sam čuo da sit gladnom ne vjeruje. Stari je vidim utjerao auto u garažu, al to sad više nije ni bitno. Prije dok je imao njemačke tablice, uvik bi utjerivao auto u garažu, jer veli čim pop vidi njemačke tablice, odma' očekuje više para za svećenje. 

   Za ručak stvarno maune! Jeli smo… Nema njega… Eto vala mislim si u sebi, sad dođi br'te kad oš.

    Malo docnije...    ma ne da mi se bit na svećenju. Eto nek je grij, prema bogu i narodu al' ne da mi se. Sigurno će pitat' jesam li se oženio, a nisam. Što ne znači da se već nisam rastao i da nemam dicu. Ako imam, di su? Onda ću ja reć' kod njihove mame. Onda će on sam sebi (al u sebi reć') đava mi odnija jezik i eto. Brdo bespotrebnih pitanja a ionako ga briga za mene k'o i uostalom mene za njega.

  Sjedam na biciklo i ode.

Mater: „Di ćeš?“

Ja:" Ma idem na obračun."

Slagao sam naravno. Ništa ne pita. Čim je zbog posla, sve je ok. Sve ostalo, al' ama baš sve, njoj je budalašćina. Štaš, taka raca.



  Kad sam se vratio, nije propustila spomenuti kako je kum Peco, (osobenjak koji je me je držo na krstu a stanuje preko puta) otišao iz kuće, ili kako ona veli, pobigo od svećenika da ne mora svetit' kuću. (Mislim si u sebi, a evo sestro i ja sam i opet živ.) Mogao sam reagirati ovako: „Jao sramote, pa di će mu duša?“ Ali reagirao sam ovako:

„Njegova stvar. U mojim očima zbog tog čina neće bit ni bolji ni gori.“ 

Stara će: „A imaš pravo moj sinko. Samo ko će ga sa'ranit? Kad nit kuću sveti, nit lukno plaća?“

Ja:  „Ma mislim mama da to njemu tad uopće neće bit bitno.“

Nema komentar. Uf, nek smo se jednom složili pa makar i sa šutnjom. Sad mogu i umrt. Uf, ne smijem! Nije me svećenik posvetio!?! Baš me zanima šta bi bilo da sam odgovorio na prvi način. Ili ne daj bože da se kumu Peci uskoro nešto loše ne dogodi. Ojme ti je njemu!!! U Čikagi bi to bilo prokomentirano na način: Eto mu na. A bilo mu puno dat 50kn za kuću posvetit, a za kavu na korzu ima…puj na te!

   Ma nek' smo mi kuću posvetili samo da niko u nas ne mere prstom uprt' a i neće zlo na kuću. A ako i dođe neko zlo, to nas samo bog stavlja na kušnju. Valja izdržat'!



Riječ je Kikijeva



Bogu hvala!