Kreativni nered

    Spavam ti ja... onako ko u romanima, zzz.... kad me negdje iza ponoći probudi neki zvuk. Kao da nešto lupka u ormaru. Umirio sam se i slušam, osjetim vlastoručno srce kako mi udara u prsima i kao da će mi iskočiti. Prestalo je! Ne srce kucati nego su ti zvukovi isčezli. Uf! Kad nakon nekog vremena, taman kad sam ponovo uspio zaspati, opet nešto lupa o vrata ormara kao da želi izaći. Pomislih mačka je. Ma vrag mi ne da mira, skupim hrabrosti i otvorim ormar, kad ono moje odijelo izlazi iz mode. He he! Jesam vas? Ma nije daleko od toga.  Jučer mi je došlo da po treći put ove godine napravim spremanje ormara i od kreativnog nereda napravim rekreativni red. Spremanje ormara naravno podrazumjeva i bacanje robe a bacanje robe najviše ne volim. Svega mi od jednom kao žao. Sve su mi stvari od jednom drage i omiljene. Gle ovu majicu, nju sam dobio tad i tad od tog i tog. Kad sam ju zadnji put obukao to je druga stvar. Gle ove hlače, ma možda će mi trebati ako budem nešto radio. Moš si mislit. Pun ormar robe za okokuće i robe u kojoj ću radit. Ma koji klinac ću radit? Čovjek bi pomislio da sam neki radišan. I na kraju kad se nešto po kući i radi, ne da mi se ni skidat robu u kojoj sam netom došao iz grada jer će se ionako oprati. Samo ne znam ko će oprati fleku od farbe ili rupu od eksera.

  Izbacujem robu a na podu se nekako slabo skuplja. Opet odvajam majice i vraćam ih nazad a nisam ih proteklo ljeto obukao 2put u vr' glave. Tja! Moram odrediti kriterije za ostanak iliti za bacanje, svejedno je. Dobro ajd, nek bude za bacanje. Dakle van ide:

 

BACITI

1.     POKIDANO

2.     VELIKO – MALO

3.     ONO ČEMU SE IZVUKLA GUMA  A  KO „JEDNOM ĆE SE STAVIT“

4.     ONO ŠTO MI JE STVARNO DOPIZDILO IAKO IZGLEDA KAO NOVO

5.     ... ŠTO SAM U ZADNJOJ GODINI OBUKAO MANJE OD 5 PUTA A NIJE RIJEČ O TOVARENJU ĐUBRA ILI ODANJA PO KUĆI I OKO KUĆE. TZV. ROBA ZA OKOKUĆE

 

NE BACITI NI U LUDILU!

 

   STARE LEVISICE IZ PRVOG SREDNJEG. NJIH ĆU SAHRANITI NA MIROGOJU UZ SVE VOJNE POČASTI I NEKI BLUES KOJI OBIČNO SVIRA U LEVI'S REKLAMAMA. SVE OSTALO SE MOŽE OPROSTITI.

 

   E  sad je malo lakše bacati. Treba samo odrediti kriterije i vidiš kako lete majice. Let 3 je babin kurac u usporedbi sa letom mojih majica. A šta ću ja s tom robom? Kako je išla ona pjesma? Nekom je previše a nekom treba baš to. Hm... Odnijet ću kod komšinice. Njoj uvijek treba jer  ima žena troje djece. Čini se kao mudra odluka. A s druge strane mislim si, šta ako ovo shvate kao uvredu? Odneseš tamo a ona ti kaže:“ Šta će mi ovo? Pa nisam ti ja sirotinja!“ I odeš ko posran. Kako ono kažu, pomozi sirotu na svoju sramotu. Ma jebe mi se, odnijet ću im to pa nek me pljunu il' nek kažu hvala, od volje im.....

   Odnio sam, komšinica je rekla hvala. Eto, preživio i još napravio dobro djelo. A i soba, tj ormari izgledaju puno urednije. No, nikako se ne mogu oteti dojmu da još u njima ima bar 30% viška robe. Ne shvaćam koji će mi klinac 64 potkošulje? Stara samo kupuje i ne gleda koliko ih imam. Možda ih u Njemačkoj dijele uz kilo kruva? Valjda uvijek misli samo da mom sinu ne bude hladno. Ali mama... Gola su ti krsta sine... Al stvarno ih imam previše. One novije i bolje vjerojatno uspiju i požutjeti i ostariti dok dođu na red od ovih koje su složene na vrh hrpe. Uf! Nikad nisam volio kad ti nove stvari uspiju ostariti dok ne dođu na red od starih. Jer kao one još valjaju i treba ih iskoristiti. Ma klinac! Treba ih odma odnijeti nekome ili baciti. Uvijek se sjetim primjera sa starim kruhom. Dok smo bili djeca. Stara, dobro tad još nije bila tol'ko stara al' ušlo mi u naviku. Dakle stara donese iz dućana svježi bijeli kruh još topao. A ja odma zakoljem okrajak u namjeri da na njega namažem margarin koji će se topiti od topline kruva. A ona će NATO: „Pa bolan ima jučešnjeg kruva!“ Uvijek bi joj odgovorio: „Pa mama, ako sad jedem od juče, ostarit će i ovaj koji je sad svježi pa ću uvijek jesti stari kruh. Koji klinac onda kupujemo svježi kruh? Da, al' od svježeg će te bolit stomak. Ma i od starog će me bolit i stomak i duša kad gledam onaj svježi kako stari...

   Dobro, zaključak je da čistke treba raditi češće da se ne nakupi stare robe koje vam onda iz bilo kojeg razloga bude žao baciti.

  Zvučim razumno ko Vlatka Pokos.

 

 Božica!

 

Kuda idu divlje buve?

    Što je muškarac bez trakavice? A ne, nije to tema današnjeg posta. Danas će da govorimo o buvama. Da, dobro ste čuli, buhe iliti buve. Jeste li znali da buhe prenose trakavicu od točke A do točke B? Niste a možda i jeste. Ne, nisam dobio trakavicu. A možda i jesam, tko zna? Stariji ljudi kažu da svaki čovjek ima u sebi rak, samo da ga nije otkrio. Zakooon su mi te spike. Ajde reko dobro, možda imamo  i trakavicu. Kad smo kod trakavice, pitam se da li trakavica može dobiti trakavicu? Ne mislim kao potomstvo. Hm, o ovom bi mogao pisati u sljedećem postu. Da se ne bi sve ovo skupa još pretvorilo u trakavicu? 

   Počelo je prije nekih tjedan dana. Sjedio sam u otomanskom carstvu i gledao tv,a kad odjednoč, nešto me ubode. Dobro ajd, više onako da me ugrizlo. Pogleda ti ja šta je... kad ono buha! Ojme majko mila! Ma neee! Buve su u određenoj mjeri (ab)normalni stanovnici svakog nenormalnog kućanstva u kojem se nalaze mačke ili psi. Iako, ne sjećam se kad mi je mačka bila u kući. Buva još nekako, al mačka? Samo ponekad zimiiii, kad vjetrovi oplakuju daneee, znao bi pustiti i mačke i buve da se jadničci ugriju. A poslije... a poslije kud koji Mili Vanili moji.

  I kako ono vele : sve bi to bilo dobro da nije...  šta?  Da nije preraslo sve mjere. Koje mjere? 90-60-90? E da je bar te mjere preraslo. Ma daj Kiki prestani, pređi na stvar. Izađem van, kad ono na svakoj nozi po deset komada tih malih krvopija. Sageo sam se da pogledam da li nose možda trakavicu na leđima. Fijuuu! Fala bogu nisu.  

 I odem ti ja do apoteke i pitam trgovca sve što zna o buhama. I veli ti on meni da samo 30% buva živi na mački, a ostalih 70% u njenoj okolici. Znači ako mačka živi z Đakovu, 70% buva živi u selima oko Đakova? Ma neee. Tamo gdje mačka spava, jede, oda. aHAAAaa! Velim ja.  I zamišljam si scenu:

Buha1: Ej, ajde skoči gore na mačku. Ja sam se baš napila a znaš da moramo održati omjer 30-70%. 

Buha2: Jel ima još krvi?

Buha1: Ma ima kolko oš. Ok, na moj znak skoči gore a ja ću dolje. Može? 

Buha2: Može. 

Hop! Hop! Hip hop!

  Eto vidite kako se to u prirodi sve savršeno odvija. I pita ti on mene da li znam kako se tek buve razmnožavaju. Ok reko, ne zanima me taj dio. Nego daj ti meni rođo to neko sretstvo za buve, tj protivu buva i začepi.

  I dobro, došao komšija pošpricao tu lozu, ovaj dvorište. Aha, sad ti je dobar i komšija? Pa jebi ga, je. Ja sam kao i svaki uzoran građanin (Cane) neko vrijeme izlazio van da ne udišem to sranje. Samo mi još to treba na ovo moje mlado i tek preorano grlo. Po završetku sam pitao komšiju oće li popit pivo. Veli on da neće. Reko super! Ionako nema piva. Sjajno! Tretirao mi je buve i još mi dođe i pivo.  Joj što volim zdravu logiku. Znate li onu priču: Pitao komšija komšiju, jel ima 200 evra da mu posudi. Veli komšija da nema već 100. Ma dobro, na to će prvi. Daš mi 100, a onih drugih 100 si mi dužan. Budući da i ja tebi dođem 100, onda smo kvit. Ko bi rekao da sam se provlačio iz matematike, a tako mi dobro to ide. Eh, ja sam praktični matematičar, ne jebem ja one iksove i ipsilone, pa makar bili i Istarski.

  No, dobro. Sjetio se ja da imam mikroskop što ga svojedobno kupih radi bolje determinacije gljiva. No, osim par dlaka, mrava i pauka, ništa drugo nisam gledao kroz njega. Al neka ga. Poslužit će jednom ako ništa, a ono bar ko hladno oružje, a po potrebi, pa može se i ugrijat.

   Pronašao mikroskop, pronašao mrtvu buhu, i jednu poluživu ili polumrtvu, šta vam više paše. Oduvijek sam volio gifove.  Mislite si u sebi, ma ne paše nam ni jedno. 

 Trebalo je i malo vremena dok se sve to poštima. JEL? Ipak je to skupi ruski mikroskop od 250 kunića.

   I Kiki gledo buve.... ko sex kroz ključanicu.

    I gledo i mislio, (nije drkao) sva sreća što su to tako mala bića. I onda se Kiki sjetio da ima mobitel s fotićem pa uslikao buvu. I evo buve, pomalo liči na embrij.Nego da ja vas nešto pitam; Ako čovjek dobije pasiju trakavicu, čija je onda to trakavica, jel to onda čovječija trakavica il' je i dalje pasija?

Božica!

Pristojno ponašanje? Šta je to?

nedjelja, veljača 18, 2007

  Sigurno ste milijun puta bili u nekom javnom veceju. Pod javnim, podrazumjevam i vece koji se nalazi u kafićima. I nešto vas natra da odete u takav vece... uđeš unutra i recimo pišaš. A tera te prnit... Pa šta? Da, ali prditi je sramota. Posebice ako te neko čuje, a u tom momentu ne znaš jel neko još osim tebe u veceju. I onda lagano uključiš uši i sva ticala, i nastojiš odgonetnut, ima li koga? Čuješ neke ženske glasove a ti si u muškom veceju!?! Pogledaš gore da vidiš odakle dopire zvuk, i šta vidiš? Klasičnu uštedu materijala. Fali onaj jebeni red cigala koji te odvaja od ženskog veceja. I šta sad? A tebe tera prnit...Vrijeme prolazi. prdavac a neumoljivo kuca na vrata. On ne pita di si ti... Na izložbi? U kinu? U školi? Na misi? On se ne brine da li smrdi. To nije njegov problem. On samo  OĆE VAN I OĆE VAN ODMA! I sad si ti razmišljaš. Ok, tu pored su neke pice (zašto baš množina? Pice uvijek idu u vece zajedno. Ne znam zašto???). Ako sad prnem, one će izaći van, sjesti za svoj stol, i odma promatrati ko je taj ko je sad zamislite: PRDIO U VECEJU!!! Pa to je strašno! I ja sad vas pitam. PA GDJE ČOVJEK DA PRDI ZA BOGA MILOGA???


 Božica!

Troslojni wc papir je IN

subota, studeni 3, 2007

    U zadnje vrijeme sam nešto raspoložen srati po proizvodima koje kupujem. Posebice kad je riječ o wc papiru.

    Naime nekidan kad sam se propisno israo. Šta je u tome posebno? Ništa. Ali kad sam se okrenuo da otrgnem wc papira, zatekao sam ovo:

 

 Koje sranje! Srećom, uvijek ima maramica u wc-u. 

   Dakle, morali smo kupiti wc papir. U trgovini u kojoj smo kupovali, nije mi se svidjela cijena troslojnog, pa sam se odlučio za dvoslojni papir. Koja sam ja budala! To mi se desilo sad i NIKAD VIŠE.

    Već kad sam prvi put srao nakon toga, uvidjeh da sam počinio nu pogrešku. Ne možeš ni povući rolu sa onog klinca a da ti ne ostane komadić papira u ruci. Da i ne spominjem da mi se probio wc papir.

  Moraš odmotati pola role da bi donekle bio siguran da ga nećeš probiti. KOJE SRANJE OD WC PAPIRA!!! Nisam u životu vidio da se nešto tako tanko zove SLOJ?!? Kao da su ga rezali laserom.

   Uglavnom koristim u najmanju ruku troslojni wc papir, al ovom kupnjom sam napravio takvo sranje da mi prst još i sad smrdi. Šalim se, oprao sam ga. Ni prvi ni zadnji put da sam u govnima.

   Znam, nikad ne reci nikad, ali zajebimo sad te mudrolije. Na moju guzicu NIKAD VIŠE NEĆE PAPIR KOJI NIJE TROSLOJAN I ISPROBAN. Ne mislim isproban=rabljen.

  Kad sam u gostima, to se ne računa. Al nek svako kome dolazim u goste, a kod kuće koristi jednoslojni ili dvoslojni wc papir, računa s tim da ću mu potrošiti rolu papira na jedno sranje.

   Kad brišeš guzicu sa kvalitetnim troslojnim papirom ili četvero slojnim WC papirom potrebno je svega nekoliko listića da obrišeš dupe i siguran si da se neće poderati. Sve drugo je sranje!

 

   Za moju guzicu samo najbolje...

               DoNEviđenja dvoslojna Palomo!

 

    Riječ je Kikijeva

 

    Blogu hvala!