Kuda idu divlje buve?

    Što je muškarac bez trakavice? A ne, nije to tema današnjeg posta. Danas će da govorimo o buvama. Da, dobro ste čuli, buhe iliti buve. Jeste li znali da buhe prenose trakavicu od točke A do točke B? Niste a možda i jeste. Ne, nisam dobio trakavicu. A možda i jesam, tko zna? Stariji ljudi kažu da svaki čovjek ima u sebi rak, samo da ga nije otkrio. Zakooon su mi te spike. Ajde reko dobro, možda imamo  i trakavicu. Kad smo kod trakavice, pitam se da li trakavica može dobiti trakavicu? Ne mislim kao potomstvo. Hm, o ovom bi mogao pisati u sljedećem postu. Da se ne bi sve ovo skupa još pretvorilo u trakavicu? 

   Počelo je prije nekih tjedan dana. Sjedio sam u otomanskom carstvu i gledao tv,a kad odjednoč, nešto me ubode. Dobro ajd, više onako da me ugrizlo. Pogleda ti ja šta je... kad ono buha! Ojme majko mila! Ma neee! Buve su u određenoj mjeri (ab)normalni stanovnici svakog nenormalnog kućanstva u kojem se nalaze mačke ili psi. Iako, ne sjećam se kad mi je mačka bila u kući. Buva još nekako, al mačka? Samo ponekad zimiiii, kad vjetrovi oplakuju daneee, znao bi pustiti i mačke i buve da se jadničci ugriju. A poslije... a poslije kud koji Mili Vanili moji.

  I kako ono vele : sve bi to bilo dobro da nije...  šta?  Da nije preraslo sve mjere. Koje mjere? 90-60-90? E da je bar te mjere preraslo. Ma daj Kiki prestani, pređi na stvar. Izađem van, kad ono na svakoj nozi po deset komada tih malih krvopija. Sageo sam se da pogledam da li nose možda trakavicu na leđima. Fijuuu! Fala bogu nisu.  

 I odem ti ja do apoteke i pitam trgovca sve što zna o buhama. I veli ti on meni da samo 30% buva živi na mački, a ostalih 70% u njenoj okolici. Znači ako mačka živi z Đakovu, 70% buva živi u selima oko Đakova? Ma neee. Tamo gdje mačka spava, jede, oda. aHAAAaa! Velim ja.  I zamišljam si scenu:

Buha1: Ej, ajde skoči gore na mačku. Ja sam se baš napila a znaš da moramo održati omjer 30-70%. 

Buha2: Jel ima još krvi?

Buha1: Ma ima kolko oš. Ok, na moj znak skoči gore a ja ću dolje. Može? 

Buha2: Može. 

Hop! Hop! Hip hop!

  Eto vidite kako se to u prirodi sve savršeno odvija. I pita ti on mene da li znam kako se tek buve razmnožavaju. Ok reko, ne zanima me taj dio. Nego daj ti meni rođo to neko sretstvo za buve, tj protivu buva i začepi.

  I dobro, došao komšija pošpricao tu lozu, ovaj dvorište. Aha, sad ti je dobar i komšija? Pa jebi ga, je. Ja sam kao i svaki uzoran građanin (Cane) neko vrijeme izlazio van da ne udišem to sranje. Samo mi još to treba na ovo moje mlado i tek preorano grlo. Po završetku sam pitao komšiju oće li popit pivo. Veli on da neće. Reko super! Ionako nema piva. Sjajno! Tretirao mi je buve i još mi dođe i pivo.  Joj što volim zdravu logiku. Znate li onu priču: Pitao komšija komšiju, jel ima 200 evra da mu posudi. Veli komšija da nema već 100. Ma dobro, na to će prvi. Daš mi 100, a onih drugih 100 si mi dužan. Budući da i ja tebi dođem 100, onda smo kvit. Ko bi rekao da sam se provlačio iz matematike, a tako mi dobro to ide. Eh, ja sam praktični matematičar, ne jebem ja one iksove i ipsilone, pa makar bili i Istarski.

  No, dobro. Sjetio se ja da imam mikroskop što ga svojedobno kupih radi bolje determinacije gljiva. No, osim par dlaka, mrava i pauka, ništa drugo nisam gledao kroz njega. Al neka ga. Poslužit će jednom ako ništa, a ono bar ko hladno oružje, a po potrebi, pa može se i ugrijat.

   Pronašao mikroskop, pronašao mrtvu buhu, i jednu poluživu ili polumrtvu, šta vam više paše. Oduvijek sam volio gifove.  Mislite si u sebi, ma ne paše nam ni jedno. 

 Trebalo je i malo vremena dok se sve to poštima. JEL? Ipak je to skupi ruski mikroskop od 250 kunića.

   I Kiki gledo buve.... ko sex kroz ključanicu.

    I gledo i mislio, (nije drkao) sva sreća što su to tako mala bića. I onda se Kiki sjetio da ima mobitel s fotićem pa uslikao buvu. I evo buve, pomalo liči na embrij.Nego da ja vas nešto pitam; Ako čovjek dobije pasiju trakavicu, čija je onda to trakavica, jel to onda čovječija trakavica il' je i dalje pasija?

Božica!