Duško Lokin, the man not a myth!

ponedjeljak, listopad 16, 2006

                                                                    
   Danas je neko na vikalici spomenuo Duška Lokina, i odmah je počela sprdnja na njegov account. Jadničak! Kontam si, kolko te mora jebat što si ćelav da počmeš nositi tupe ili periku?
   Sjećam se sebe, imao sam negdje oko 15-16 godina kad sam nekako počeo kontat da mi kosa lagano otpada. U jebo te! Moram priznat da me je to jebački strašilo. Al zaboga, pa imao sam samo kako rekoh 15 godina! Promatrao sam starog, stari je počeo gubit kosu tek negdje u 45-50 godini. Pa koje sam ja kurčeve sreće? Primjetio sam da je i starom to smetalo. Ne to što meni opada, već njemu. Dugo bi bio u WC-u pred ogledalom, a stara i ja smo se u kuhinji smijali. Ona nikad nije izdržala da se ne nastavi smijat i kad bi se on pojavio, onako "fino začešljan".
   Jebo te lijepo je bilo imati kosu. Kad se sjetim samo svih mogućih frizura koje sam pomno namještao. Uh!  Al jedan dan, jednostavno sam shvatio da to više nije to. Imao sam negdje 24 godine. Frizura više nije bila postojana. Ne bi joj pomoglo ni sto trovremenskih taftova. Mali vjetrić i ode sve u pičku materinu. Naravno, nisam ja tad bio ni blizu ćelav, al to doista više nije bila kosa za neke frizure. I šta? Odlučio sam se na giljotinu kose. Nema treće al nema ni druge bloga mi. Obrijo sam glavu po prvi put. Doduše ne na totalka ćelavo, ostalo je možda pešest milimetara. Moram priznati da to nije bila ni izbliza laka odluka. Seja je par puta krenula sa mašinicom ka glavi , a ja bi je zaustavio. Ali kad je bilo gotovo , i kad sam se pogledao , nije bilo tako loše. Iskreno, preporodio sam se! Nema više frizure koju nosi vjetar, ponavljam imao sam ja svu kosu, možda malo veće zaliske, no nisam je prebacivao. Ajme, ne daj blože! Al shvatio sam da ne možeš od govneta napravit pitu. Naime možeš, al neće niko (Kranjčar) jesti.
   E sad se vi pitate, zašto sam istreso svoju dušu? Pa zbog Lokina. Postoji dakle onaj jedan moment kad se treba pogledat u oči i reći : JA SAM ĆELAV I VIŠE NIKAD NEĆU IMATI KOSU! Ja sam prije deset godina krenuo svojim novim putem, a Lokin prije štajaznam trideset nije. Zašto? Ne znam. Valjda se nije mogao pomirit s tim.

 Evo nekoliko njegovih pjesama i mojih upliva:

Crna žena - ZAŠTO NE ŽENA S PERIKOM
Hej, živote lopove - UKRO SI MI KOSU
Ja bez tebe dalje neću - MISLIO JE VALJDA NA TUPE
Ja nemam u životu šta izgubiti - KOSU SAM VEĆ IZGUBIO
Ljubi nježno, ljubi me - PRIPAZI NA KOSU
Nemam za kavu - SKUPI TUPEI U TRI PIČKE MATERINE
Pismo bratu - DRAGI BRATE! KUPI MI PERIKU
Sve više želim da sam s tobom - ILITI PJESMA KOSI
Vojnikovo pismo - MAMA, STALNO NOSIMO ŠLJEM. OPADA MI KOSA, ŠTA DA RADIM?

Duško obrij se! Spasit ćeš se.

I za kraj jedna pjesma od Rokera s moravu:
Rokeri S Moravu
Ćela rock

Nekad sam se mučio
sa kovrdže hrpu
a sada se češljam
sa jelensku krpu
o, o, je, o, o, ćut bre

Ref.
Nije važna kosa već je važna glava
kuj zbog ćelu kuka, baš me zasmejava
nije samo kosa važna na muškarcu
ki sto nisu uši glavne na magarcu

Jes' da imam kosu
za još jedno pranje
ali se ne žalim
na ovako stanje
o, o, je, o, o, je

Ref.

Glava mi se cakli
ki čisto tanjirče
kada je izglancam
s' protirsko peškirče
o, o, je, o, o, ćut bre